Muzika i hrana—kako zvuk utiče na tvoj ukus?
16. 8. 2024.
Koja je to veza između muzike i hrane? Možda se ova spona učini neobičnom, ali istraživanja su više puta pokazala da muzika može značajno da utiče na naše gastronomske preference.
Naše ponašanje prilikom odabira hrane je često uslovljeno okruženjem u kojem se nalazimo, a upravo muzika koja je u pozadini igra veliku ulogu u tome.
Naučnici su proučavali kako različiti žanrovi i jačina zvuka mogu uticati na naš apetit. Jedno američko istraživanje, na primer, pokazuje da džez muzika poboljšava apetit, dok hip-hop, sa svojim bržim ritmom, ima suprotan efekat. Zanimljivo je, doduše, što je druga, danska studija dala drugačije rezultate—harmonijski ritmovi, poput džeza i klasične muzike, nas zapravo podstiču da manje jedemo.
Kako je moguće da ove dve studije dolaze do suprotnih zaključaka? Objašnjenje može da bude u tome što različiti ritmovi imaju svoje jedinstvene uticaje na naše telo i um. Naime, muzika koju karakterišu harmonijski ritmovi je neretko opuštajuća, i upravao taj faktor doprinosi da se hrana duže zadržava u usnoj duplji doprinoseći subjektivnom osećaju sreće i potrebi za daljim unosom hrane. Sa druge strane, brži ritmovi doprinose bržem otklanjanju ukusa same hrane i stvaranju osećaja nezadovoljstva i stresa.
Spoljni stimulansi na ukus bili su predmet istraživanja i Univerziteta u Oksfordu, odnosno profesora Čarsa Spensera koji je analizirao kako određeni začini i „emocionalnost” hrane, poput čokolade, utiču na naše ukuse. Zaključak većine istraživanja jeste da tiha, harmonična muzika doprinosi izboru zdravijih obroka, dok brza i glasna ima suprotan efekat.
Švedska studija je sprovela eksperiment na posetiocima jednog restorana, gde su puštani različiti žanrovi muzike u rasponu od 55 do 70 decibela. Rezultati su pokazali da je glasna muzika dovela do toga da 44% posetilaca izabere nezdrav obrok, dok je tiha muzika taj procenat smanjila na 14%. Zanimljivo je da su u uslovima bez muzike posetioci u 50% slučajeva birali nezdrav obrok.
Takođe, istraživanja pokazuju da glasna muzika ometa našu sposobnost donošenja racionalnih odluka, što utiče na izbor nezdravijih opcija hrane. To može da objasni zašto na festivalima i koncertima češće posežemo za brzim i nezdravim zalogajima—ili su nam takva jedino tu i dostupna?
Studije po pitanju odnosa muzike i hrane idu toliko daleko da se čak nastoje kvantifikovati spone koje zvuk može imati na vrlo specifične ukuse. Recimo, smatra se da klasična muzika poboljšava ukus limuna, pomorandže i grejpa, tačnije agruma, dok se nečija preferenca ka konzumaciji kafe dovodi u vezu sa ljubavi prema gudačkim instrumentima.
Za kraj, važno je biti oprezan pri tumačenju mnogih i unakrsnih rezultata ovakvih istraživanja kako ne bi bismo potpali pod polje dezinformacija. Metodologija je ključna, a muzika, iako deluje bezopasno, svakako može da bude alat za suptilnu i neposrednu manipulaciju naših izbora.
Tako da sledeći put kada se premišljaš šta bi za ručak, obrati pažnju na muziku koja je u pozadini, jer ono što slušaš možda ima veći uticaj na tvoj izbor nego što misliš. Šta ti je važnije—ukus hrane ili zvuk muzike koji te prati dok je spremaš i degustiraš?
