Danas obeležavamo Međunarodni dan podizanja svesti o gubitku i bacanju hrane

29. 9. 2024.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je 2020. godine proglasila 29. septembar Međunarodnim danom podizanja svesti o gubitku i bacanju hrane. Od tada se ovaj dan obeležava kako bi služio kao podsetnik da je odgovorno upravljanje hranom, kako u industriji, tako i u svakodnevnom životu pojedinaca, od itekakvog značaja.

Fokus je na racionalnom korišćenju hrane, smanjenju otpada i empatiji prema onima koji nemaju dovoljno.

Zbog načina na koji se hrana proizvodi i koristi, problem gubitka i bacanje iste se nalazi na samom vrhu izazova održivog razvoja. Svake godine, trećina hrane proizvedene za ishranu završi na otpadu, dok istovremeno milioni ljudi širom sveta gladuju ili nemaju pristup zdravoj hrani. U Srbiji se godišnje baci oko 247 hiljada tona hrane—što znači da svaka osoba u proseku baci između 30 i 40 kilograma hrane (Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane, 2020).

Ovaj problem ima dalekosežne posledice—ekološke, ekonomske i društvene. Kada hrana završi na deponijama, ona se razgrađuje i emituje gasove koji doprinose klimatskim promenama, poput ugljen-dioksida i metana. Pored toga, ogromne količine prirodnih resursa troše se na proizvodnju hrane koja nikada neće biti pojedena.

Možemo li i mi kao pojedinci doprineti rešavanju problema?

Iako je problem gubitka i bacanja hrane globalni i sa sobom povlači duboko ukorenjene institucione i društvene probleme kojima se donosioci odluka moraju posvetiti kako bi došlo do značajnijih i dugoročnih rešenja, ni način života koji mi biramo kao pojedinci nije zanemarljiv.

Ovo su neke od promena koje možemo primeniti kako bi krenuli od nas samih i smanjili otpad u sopstvenim domovima:

1. Planiranje obroka unapred—putem kojeg kupujemo samo ono što je potrebno i smanjujemo verovatnoću da ćemo zaboraviti na namirnice koje kasnije završe u kanti za đubre 

2. Pravilno čuvanje hrane—održavanjem frižidera i zamrzavanjem viškova produžujemo rok trajanja namirnica

3. Korišćenje ostataka—mnogi ostaci hrane se mogu iskoristiti pre nego što kompletno propadnu, npr. ostatak povrća može poslužiti kao osnova za supu, dok se od starog hleba prave odličan tost, prženice ili prezle

4. Meal kits kao reforma—unapred pripremljeni kompleti za kuvanje postaju sve popularniji iz mnogo razloga, a svi su vezani za održivost, uštedu i celokupni doprinos zdravijem načinu života koji pružaju ljudima koji se odluče za ovaj vid pripreme jela kod kuće. Coolivery meal kits u sebi sadrže precizno izmerene sastojke za spremanje odabranih obroka, čime se potpuno eliminiše mogućnost nabavke namirnica koje nećemo iskoristi, te bacati

Možda se čine malim, ali promene na bolje koje mi primenjujemo su itekako značajni koraci ka društvu koje razume značaj održivosti i zajedno doprinosi smanjenju otpada hrane.